Дринкини планинари у околини реке Забаве

Од ОШ ”Дринка Павловић”

Није први пут да су Дринкини планинари у авантури у овим крајевима. Крајем прошле школске године били смо у истраживању планине која се налази иза најдужег тунела на прузи Београд-Бар а то је тунел по планини назван Дреновачки кик дугачак 3916м. Испред планинарског дома на самом врху успели смо да запалимо ватру користећи кресиво и брезову кору да бисмо потом пекли кобасице и маршмелоу на логорској ватри. Претходно смо набрали сремуш и зову, љуљали се на лијанама а авантуру заокружили правећи ткање од ливадског цвећа и брчкајући се у реци Забави.

Јесен је право време за све који тек почињу да планинаре па прва овогодишња акција није претерано захтевна. У селу Забава обишли смо домаћинство Драгана Обрадовића које је познато као место које има преко 3000 биљних врста од којих су многе егзотичне, тешко их је набавити и веома су скупе.

Драган је имао изненађење за нас у виду гозбе плодовима сибирског кивија које расте на његовом имању. Почастили смо се и аронијом и слатком, непрсканом малином. Драган за своју раскошну башту каже да је шведски сто за којим су сви добродошли.

Драган у свом дворишту има неколико вајата које је обновио и у њима од заборава чува старе предмете попут бардака, тестије, завала, саџака, жрвња, обрамица, бременица и долапа које смо имали прилику да видимо и сазнамо како су се користили у прошлости.

Успут смо застали на једној стрмој ливади где смо се традиционално котрљали од врха до подножја. То је увек забава коју нико не пропушта. Пили смо живу воду са извора користећи врн. Радосни и румени, најмлађи планинари утркивали су се за прво место у колони.

Шетајући и уживајући у природи, наилазили смо на купине, црвени глог, коприву, љоскавац, трњину, дивљи лешник, јабуке, дуње, шипурке. Све смо то јели али свакако гладни дошли у сеоско домаћинствоу селу Лесковице где се завршила наша авантура. Ту нам је домаћица Мира спремила пите, проје, палачинке и ванилице, а ми смо окружени посластицама у јесењој радионици исцртавали отиске лишћа. Многима је највећа забава била јурњава за маленим прасићима и несташним јарићима или једноставно скакање по сену.

Drinka Pavlovic

Те 1963. године под кровом школе нашло се 1210 ученика. Пристигли из околних основних школа, брзо су постали „Дринкини“ ђаци и захваљујући амбициозним, вредним, полетним, професионално јаким професорима и учитељима, постали и остали заљубљени у своју школу.