Да не би кроз живот носио главу у торби, или да би је носио мудро, боље је да читаш, и да у њу завучеш, понекад, руку. Можда извадиш кутију колачића, црвени ферари, неку стару фотографију, перо, златне минђуше, жути коверат, пар трешања, багер, божићни украс, црвени кловновски нос или кецељу… Ако си пажљив читалац, ти предмети, осим петице, могу донети и рецепт за срећу, вечиту и једину људску тежњу. Јер књиге и њихове поруке су заиста рецепт за то. На фотографијама можете видети и примерке књига са папирнатим маркерима. Неки су ружичасти, а на некима пише LOVE. То су књиге Нине Вулић, Селене Радновић и Искре Блашко. Поменуте девојчице би вам најбоље објасниле како се чита књига: са оловком у руци која бележи лепе и мудре мисли.
Ко каже да деца не воле да читају! Игра асоцијација ће их свакако натерати. Питајте 6/4 ако вам је ово немогуће или тешко замисливо.
Те 1963. године под кровом школе нашло се 1210 ученика. Пристигли из околних основних школа, брзо су постали „Дринкини“ ђаци и захваљујући амбициозним, вредним, полетним, професионално јаким професорима и учитељима, постали и остали заљубљени у своју школу.